Saveti za pisanje sastava

Kratko uputstvo kako da od zadate teme dođeš do gotovog sastava: od prve misli, preko razrade, do zaključka. Ovo nisu pravila koja se uče napamet, nego redosled koji ti pomaže da ne zaglaviš pred praznim papirom.

1. Pre nego što počneš da pišeš

Najveća greška je kad učenik počne da piše čim pročita temu. Odvoj prvih pet minuta samo za razmišljanje, to se uvek isplati.

• Pročitaj temu dva puta i podvuci ključnu reč. Na primer, u temi „Hrabrost nije odsustvo straha, već pobeda nad njim", ključ je odnos straha i hrabrosti, a ne hrabrost uopšte.
• Pitaj se šta tema zapravo tvrdi i da li se slažeš. Možeš i da se ne slažeš u potpunosti, samo to onda objasni.
• Nabaci na margini sve što ti padne na pamet: jedno ili dva dela iz lektire, jedan primer iz svog života, jednu misao. To su ti temelji za pasuse.
• Odredi svoju glavnu poruku u jednoj rečenici. Ako ne možeš da je sažmeš, još ne znaš o čemu pišeš.

2. Struktura: tri dela

Svaki sastav ima uvod, razradu i zaključak. Okvirno se drži ovih odnosa, ali nemoj da brojiš reči preko cele strane.

• Uvod: oko 4 do 6 rečenica.
• Razrada: dva do tri pasusa, svaki sa svojom idejom. Ovo je srce sastava.
• Zaključak: oko 4 do 6 rečenica.

Za maturski je sasvim dovoljno između 350 i 550 reči. Bolje kraće i smisleno nego dugačko i prazno.

3. Kako početi (uvod)

Uvod treba da uvede u temu i da nagovesti tvoj stav, ali bez otkrivanja svega. Izbegavaj prazne početke tipa „Od davnina je čovek...". Evo nekoliko sigurnih načina da otvoriš:

Od opšte misli ka temi

Od kratke slike ili pitanja

Od ličnog iskustva

4. Kako razraditi (razrada)

Razrada je deo gde dobijaš ili gubiš ocenu. Pravilo je jednostavno: jedan pasus, jedna ideja. Ako u jednom pasusu imaš dve misli, razdvoji ih.

Kako da izgleda jedan pasus

1. Prva rečenica iznosi ideju pasusa.
2. Zatim je objasniš svojim rečima, pa potkrepiš primerom iz lektire ili iz života.
3. Na kraju kratko povežeš taj primer sa temom.

Kako uvesti lektiru

Ne prepričavaj radnju dela, to je najčešća zamka. Uzmi samo onaj deo koji ti treba za argument.

Kako ubaciti svoj primer

Jedan iskren primer iz tvog života vredi više od deset uopštenih rečenica. Ne mora da bude velik događaj, dovoljna je sitnica koju si stvarno doživeo.

5. Kako završiti (zaključak)

Zaključak nije ponavljanje uvoda drugim rečima. On treba da zaokruži misao i ostavi utisak. Dobar zaključak:

• kratko se vrati na glavnu poruku, ali sa novom težinom;
• može da doda ličnu misao do koje si došao kroz pisanje;
• ne uvodi nove primere ni nova dela, za to je bilo mesta u razradi.

6. Jezik i stil

• Mešaj dužinu rečenica. Posle duže rečenice dođe kratka. To daje ritam.
• Piši konkretno. Umesto „bio sam jako tužan" radije opiši šta si tačno osećao ili radio.
• Izbegavaj klišee kao „od davnina", „u današnje vreme", „svi znamo da". Ne govore ništa.
• Ne teraj učene reči koje inače ne koristiš. Iskren i jasan jezik uvek prolazi bolje.
• Proveri pravopis: veliko slovo, zarezi, č/ć i đ/dž. Sitne greške kvare dobar utisak.

7. Najčešće greške

• Prepričavanje lektire umesto korišćenja dela kao argumenta.
• Bežanje od teme, kada pišeš sve i svašta osim onoga što se traži.
• Pasus koji nema svoju ideju, nego samo nastavlja prethodni.
• Zaključak koji je samo prepisan uvod.
• Previše citata i tuđih reči, a premalo tvoje misli.

8. Raspored vremena na ispitu

Ako imaš oko 90 minuta, gruba podela koja se isplati:

• 5 do 10 min: razmišljanje, biranje teze i plana.
• 10 min: koncept, kratke beleške za svaki pasus.
• 50 do 55 min: pisanje čistog sastava.
• 10 do 15 min: čitanje na kraju i ispravke. Uvek ostavi vreme za ovo.

9. Brza ček-lista pre predaje

• Da li ceo sastav brani jednu jasnu misao?
• Ima li uvod, bar dva pasusa razrade i zaključak?
• Da li svaki pasus ima svoju ideju?
• Jesam li povezao bar jedno delo iz lektire sa temom?
• Ima li bar jedan moj, lični primer?
• Jesam li pročitao tekst i ispravio pravopis?

Ako na svako pitanje možeš da odgovoriš sa „da", sastav je spreman.