Istina ne trazi mnogo reci

Snaga jedne jasne reci u pravom trenutku

Postoje trenuci kad jedna jedina rec moze da promeni sve. Ne govor, ne objasnjenje, nego jedna rec izgovorena u pravom casu. Mislim da je to dokaz da istina ne mora da bude duga da bi bila jaka. Naprotiv, sto je kraca, to vise pogadja pravo u sustinu.

Kod kuce smo imali jednu situaciju proslog leta. Roditelji su se dugo nesto natezali oko nekog nesporazuma, optuzbe su isle tamo amo, svako je dokazivao da je u pravu. Trajalo je to danima. A onda je otac jedne veceri samo rekao mami, izvini. Jedna rec. I sve se nekako stislo i prošlo. Tih dana sto su pricali nista nisu resili, a jedna postena rec jeste. Tada sam video koliko tezine moze da nosi nesto tako malo, ako iza toga stoji istina.

To me podseca na Dervisa i smrt Mese Selimovica. Ahmed Nurudin u celom romanu mnogo razmislja, vrti reci u glavi, gradi citave govore da bi opravdao sebe. I sve to mu na kraju ne pomaze. Roman je upravo o tome kako covek moze da se izgubi u sopstvenim recima, da gomila objasnjenja a istinu da promasi. Najjace mesto je kad shvati gole cinjenice o sebi i svetu, kad mu padnu sve te lepe reci kojima se branio. Tek tada, kad ostane bez govora, dolazi do istine. Selimovic kao da govori da nas mnogo reci moze odvesti od istine umesto ka njoj.

I narodna knjizevnost zna za snagu kratke reci. U epskim pesmama junak cesto kaze samo ono najvaznije pre boja, jednu recenicu koja sve odredi. Marko Kraljevic ne drzi duge govore. Kaze sta ce uciniti i ucini to. Ta kratkoca nije siromastvo jezika, nego je znak da rec stoji iza dela. Kad rec ima pokrice u istini, ne treba joj pomoc drugih reci. Narod je svoje junake gradio tako da malo govore a mnogo znace.

Ima i obrnutih primera, i njih treba pomenuti posteno. Ponekad ljudi koriste kratke recenice da bi izgledali jaki, a iza toga nema nicega. Kratkoca sama po sebi nije istina. Vazno je da iza te jedne reci stoji nesto stvarno. Izvini koje otac kaze vredi jer je iskreno. Da je to rekao samo da ga ostave na miru, ne bi nista znacilo. Dakle, nije stvar samo u broju reci, nego u tome da li su istinite.

Zato mislim da treba uciti da kazem ono najvaznije bez okolisanja. Kad imam nesto pravo da kazem, ne moram da gradim oko toga citav zid od reci. Dovoljna je jedna jasna recenica izgovorena posteno. Takve reci ljudi pamte. Govori se zaborave, a jedna istinita rec u pravom trenutku ostane zauvek.

Ideja iza sastava: Ugao je snaga jedne jasne, kratke reci izgovorene u pravom trenutku, naspram gomilanja objasnjenja. Glavna poruka je da kratkoca ima tezinu samo ako iza nje stoji istina i delo. Nurudinov gubitak u sopstvenim recima u Dervisu i smrti i skrti, ali pokriveni govor epskih junaka pokazuju dve strane iste ideje.