Istina ne trazi mnogo reci

Jednostavnost istine naspram kicenja lazi

Kad neko govori istinu, obicno mu treba samo jedna recenica. Kad neko laze, prica i prica, dodaje detalje, objasnjava, vraca se na pocetak. Tako sam to bar ja primetio. Istina je nekako gola, ne mora da se ukrasava jer stoji sama od sebe. Laz se mora obuci u mnogo reci da bi izgledala kao istina.

Setim se kad sam jednom u skoli zaboravio da uradim domaci. Drug do mene ga isto nije uradio, ali on je odmah poceo da smislja celu pricu o tome kako mu se pokvario kompjuter, kako je morao da ide kod bake, kako je struja nestala. Ja sam samo rekao da sam zaboravio. Profesorka je njemu davala sve vise pitanja, a mene je pustila posle dve reci. Tada mi je nesto sinulo. Sto je prica duza, to je sumnjivija. Ko ima cistu savest, taj nema potrebu da je brani gomilom objasnjenja.

To isto vidim i u knjizevnosti. U romanu Na Drini cuprija Andric pise o ljudima koji su prosli kroz tolike nevolje, a najjace scene su one gde se kaze malo. Smrt na mostu, ona strasna scena nabijanja na kolac, opisana je tako da svaka rec ima tezinu. Andric ne dodaje suvisne reci da bi nas ubedio da je to grozno. On samo kaze sta se desilo i to je dovoljno. Najjaca istina o ljudskoj patnji prelazi preko nas u nekoliko mirnih recenica. Da je tu gomilao prideve i uzvike, mozda bismo manje osetili. Ovako osecamo sve.

Ima jedna narodna poslovica koja kaze da je istina kao ulje, uvek ispliva na povrsinu. Mislim da to nije slucajno receno. Narod je vekovima primecivao da se laz mora stalno odrzavati, gurati pod vodu, a istina sama izlazi. Zato u narodnim pricama mudri likovi cesto cute ili kazu jednu jedinu recenicu koja sve resi. Onaj ko mnogo prica u tim pricama obicno je prevarant ili hvalisavac. Narod je davno znao ono do cega sam ja tek nedavno dosao.

Naravno, ne mislim da treba uvek biti kratak. Ima trenutaka kad istina trazi da se objasni, kad moras nekome strpljivo da kazes kako se zaista oseca. Ali i tada je jezgro istine kratko. Sve ostalo je samo da bi onaj drugi razumeo. Razlika je u tome sto laz koristi reci da sakrije, a istina ih koristi da otkrije.

Zato mislim da je dobro nauciti da prepoznam kad neko prica previse. Cesto to znaci da nesto krije, makar i od sebe. I dobro je nauciti da i ja, kad imam pravo, ne moram da vicem i ponavljam. Dovoljno je da kazem ono sto jeste. Istina stoji sama, njoj reci nisu stit nego samo glas.

Ideja iza sastava: Ugao je kontrast izmedju jednostavnosti istine i raskosi kojom se laz brani. Glavna poruka je da laz mora da se ukrasava i ponavlja jer nema oslonca, dok istina opstaje i u jednoj recenici. Andricev sazet stil i narodna poslovica o ulju sluze kao potvrda da snaga ne lezi u kolicini reci nego u njihovoj istinitosti.