Niko nije ostrvo

Covek opstaje samo uz druge, sam ne moze ni da prezivi ni da ostane covek

Kad neko kaze “snalazim se sam, ne treba mi niko”, obicno preteruje. Niko se zaista ne snalazi sam. Hrana koju jedem, kuca u kojoj spavam, jezik kojim mislim, sve to je neko drugi napravio pre mene ili sa mnom. I kad bih hteo da budem ostrvo, ne bih mogao, jer i to “ja” koje bi htelo da bude samo nastalo je od drugih ljudi. Mislim da je to glavna istina iza ove teme. Covek je drustveno bice ne zato sto je tako lepo, nego zato sto drugacije ne ide.

Najbolje to vidim u “Na Drini cuprija”. Most nije samo kamen preko vode. On postoji da bi spojio dve obale, da bi ljudi prelazili jedni drugima. Kapija na mostu je mesto gde se cela varos okuplja, tu se prica, tu se sedi, tu se cuju vesti. Andric stalno pokazuje kako zivot tece kroz to zajednicko mesto. A kad neko ostane sam, kao nesrecna Fata koja skace sa mosta jer je ne pitaju sta ona hoce, vidi se koliko je strasno biti odsecen od svojih. Njena tragedija je delom i to sto je sama u svojoj odluci, niko je ne razume na vreme. Most spaja, a ona se baca u prazno.

Ima jos jedna stvar koja mi je vazna. Mi ne zavisimo od drugih samo kad nam je tesko, nego stalno, i onda kad nam je dobro. Setim se kad sam prosle godine bio bolestan dve nedelje, pa su mi drugari iz odeljenja slali sve sto smo radili, beleske, zadatke, cak i objasnjenja preko poruka u tri ujutru. Da nije bilo njih, ne bih mogao da nadoknadim. Tada sam shvatio da ja sebe precenjujem kad mislim da sam samostalan. Samostalan sam tek zato sto iza mene stoji mreza ljudi koji uskoce kad zatreba. To se ne vidi dok sve ide glatko.

I most u romanu, na kraju, biva ostecen u ratu. Kad ljudi pocnu da se mrze i dele, prvo strada ono sto ih je spajalo. To mi se cini kao upozorenje. Cim prestanemo da brinemo jedni o drugima, raspada se i ono materijalno izmedu nas, i ono nevidljivo, poverenje.

Zato mislim da onaj ko zeli da bude ostrvo zapravo ne zeli zivot, nego neku predstavu o snazi. Prava snaga nije u tome da nikog ne trebas. Prava snaga je da znas kome mozes da se obratis i da budes tu kad neko tebe pozove. Niko nije ostrvo zato sto bismo na ostrvu, sasvim sami, vrlo brzo prestali da budemo ono sto jesmo. Covek bez drugih ljudi nije slobodan covek, nego samo usamljen covek, a to nije isto.

Ideja iza sastava: Ugao je da je covek po svojoj prirodi zavisan od zajednice, i da samostalnost koju isticemo zapravo pociva na nevidljivoj mrezi drugih ljudi. Most iz “Na Drini cuprije” sluzi kao slika onoga sto nas spaja, a njegovo ostecenje kao upozorenje sta biva kad prestanemo da brinemo jedni o drugima. Glavna poruka: zeleti da budes ostrvo nije snaga nego beg od zivota.