Ono sto danas posejemo, sutra zanjemo

Posledice nasih postupaka se uvek vrate, hteli mi to ili ne

Ova narodna izreka deluje jednostavno, skoro kao savet sa sela koji ti baba kaze dok sadi paradajz. Ali sto vise razmisljam o njoj, to mi je jasnije da ona zapravo govori o necemu ozbiljnijem. Ne govori samo o zemlji i useviima. Govori o tome kako svaki nas postupak, dobar ili los, ostavlja neki trag koji nas kasnije sustigne. Mi cesto mislimo da ono sto uradimo danas nestane cim prodje dan. Nije tako. Sve se nekako vrati.

Najjasnije mi to dolazi kada se setim “Na Drini cuprije”. Andric u toj knjizi pokazuje kako jedan postupak vlasti, nasilje pri gradnji mosta, ostaje urezan u secanju ljudi vekovima. Radisav se pobunio protiv kuluka i zavrsio nabijen na kolac. To je strasna scena i tesko mi je bilo da je citam. Ali ono sto Andric hoce da kaze jeste da takvo zlo ne prodje bez traga. Most ostaje, da, ali ostaje i prica o patnji, i ona se prenosi sa kolena na koleno. Ono sto su tada posejali, nasilje i strah, kasnije generacije zanju kao secanje koje ih boli. Andric nam pokazuje da istorija pamti i dobro i zlo, i da nista nije zaboravljeno samo zato sto je proslo mnogo vremena.

Ima i druga strana te price, vedrija. U istoj knjizi most postoji zato sto ga je neko sagradio da povezuje ljude. Vezir Mehmed-pasa je hteo da ostavi nesto trajno, i to delo je vekovima sluzilo obicnom svetu, na kapiji su se ljudi sastajali, dogovarali, voleli. Znaci ono sto posejes ne mora biti samo kazna. Moze biti i poklon buducim ljudima koje nikada neces upoznati. To mi se cini kao prava poenta. Nas postupak nadzivi nas same.

Razmisljao sam i o svom zivotu, koliko god to bilo manje od mosta na Drini. Prosle godine sam u skoli ostao ravnodusan kada su neki iz odeljenja zadirkivali jednog momka koji je bio povucen. Nisam ucestvovao, ali nisam ni rekao nista. Mislio sam da me se ne tice. Kasnije, kada sam i sam imao tezak period i niko nije stao uz mene, shvatio sam kako se on osecao. To cutanje koje sam posejao vratilo mi se kao osecaj krivice koji jos nosim. Naucio sam da neutralnost nije nevinost. I to nije nesto sto sam procitao, to sam osetio na svojoj kozi.

Zato mislim da ova poslovica nije pretnja nego opomena. Ona nas ne plasi, ona nas budi. Kada uradimo nesto, ne resava se sve tu na licu mesta. Seme uvek ceka svoje vreme. Posledice nasih postupaka strpljive su i sigurne, i pre ili kasnije pokucaju na vrata. Zbog toga mi se cini da je najpametnije ziveti tako da se ne stidimo onoga sto cemo jednog dana zanjeti. Ne zato sto nas neko gleda, nego zato sto cemo mi sami morati da skupljamo te plodove. A bolje je skupljati zito nego korov.

Ideja iza sastava: Ugao je posledica nasih postupaka koja nas neminovno sustigne, i dobro i zlo. Glavna poruka je da nista sto uradimo ne nestaje bez traga, pa i cutanje i ravnodusnost imaju svoju cenu. Lektira je “Na Drini cuprija”, gde se kroz Radisava i kroz sam most pokazuju obe strane onoga sto posejemo.