Strpljenje otvara vrata koja sila ne moze

Mudrost cekanja: strpljenje kao tiha pobeda razuma nad besom

Najteze mi je u zivotu da sacekam. Kad mi nesto nije po volji, prva pomisao mi je da odmah reagujem, da lupim, da resim to brzo. Mislim da nisam jedini takav, narocito medju nama mladima. Ali sto vise zivim i sto vise citam, sve mi je jasnije da je strpljenje zapravo znak pameti, a ne slabosti. Onaj ko ume da saceka pravi trenutak cesto pobedi i tamo gde najjaci poklekne.

Tu mi mnogo govori “Hajduk Stanko” Janka Veselinovica. Stanko je covek miran i dobrodusan, ne trazi svadju. Ali kad ga zlo pritisne, on se ne baca naglo u osvetu vec ulazi u hajduke i strpljivo nosi svoj teret kroz citavu borbu protiv Turaka. Hajducija u tom romanu nije puko mahanje sabljom, nego cekanje, skrivanje, pravljenje plana i biranje trenutka. Sila bez glave brzo bi propala. Stanko traje jer ume i da se obuzda i da saceka. Tek kad strpljenje sazri, dolazi i pobeda. Veselinovic nam pokazuje da pravi junak nije onaj koji prvi udari, nego onaj koji zna kada da udari.

Slicno razmisljam i kad se setim “Gorskog vijenca” i lika vladike Danila. On nije nimalo nagao covek. Citav spev on se kida iznutra, dvoumi se, razmislja, ne zeli olako da krene u krv. Mnogi bi rekli da okleva, ali ja u tom oklevanju vidim tezinu odgovornog coveka koji zna da odluka doneta u besu moze da bude pogresna. Njegovo dugo promisljanje je vrsta strpljenja sa samim sobom. Njegos kroz njega pokazuje koliko je tesko biti strpljiv kad te svi guraju da budes nagao.

Imam i jednu svoju sitnicu koja mi je ostala u glavi. U trećem razredu sam se posvadjao sa drugom oko necega glupog, vec ni ne znam tacno oko cega. Hteo sam odmah da mu odbrusim pred celim razredom i da budem u pravu po svaku cenu. Ali zaustavio sam se, izasao napolje i sacekao da prodje pauza. Sutradan smo o tome pricali mirno i ispalo je da sam ja delom pogresio. Da sam onog trena reagovao silom i recima, izgubio bih i drugara i obraz. Strpljenje me je spaslo gluposti.

Zato mislim da je mudrost cekanja mozda najvazniji oblik strpljenja. Sila dolazi iz besa i skoro uvek se brzo pokaje. Strpljenje dolazi iz razuma i daje ti vreme da vidis stvari kako jesu. I Stanko i vladika Danilo to znaju, svaki na svoj nacin. Onaj ko nauci da saceka, taj zapravo upravlja sobom, a ko upravlja sobom, pred njim se otvaraju vrata koja besni i nagli nikad ne provale.

Ideja iza sastava: Ugao je strpljenje kao mudrost i samokontrola, tiha pobeda razuma nad trenutnim besom. Oslonac su Stankovo strpljivo, promisljeno junastvo u “Hajduk Stanku” i kolebanje vladike Danila u “Gorskom vijencu” kao znak odgovornog promisljanja, a ne slabosti. Poruka je da onaj ko ume da saceka pravi trenutak i obuzda nagon pobedjuje tamo gde sila propada.