Strpljenje otvara vrata koja sila ne moze

Strpljenje u ljubavi i medju ljudima: kad srce ne moze na silu

Ima jedna stvar koju nikako ne mozes da uzmes na silu, a to je tudje srce. Mozes da prinudis coveka da uradi nesto, da ti se sklanja s puta, cak i da se pravi da te postuje. Ali da te neko zaista zavoli ili da ti se otvori, to ne ide nikakvom prisilom. To sam shvatio i iz lektire i iz svog malog iskustva, pa o tome hocu da pisem.

Kad razmisljam o ljubavi u nasoj knjizevnosti, prvo mi padne na pamet Bora Stankovic i njegova “Necista krv”. Sofka je tu zatocena u jednom svetu gde se sve resava silom i racunicom. Udaju je protiv volje, prodaju je kao da je roba, efendi Mita je trampi za novac. I sta se desi? Nista lepo. Sila i prisila samo unistavaju i nju i sve oko nje. Niko tu nije srecan, jer se na ljubav i na zivot pokusalo da udje na silu, kroz nagodbu i pritisak. Stankovic kao da nam pokazuje da kad gazis tudju volju, ne otvaras vrata, nego ljude lomis iznutra. Sofkina lepota i njena snaga ne mogu da prezive to nasilje porodice nad njenim zivotom.

Suprotno tome, kad razmisljam o pravom strpljenju u odnosima, setim se poezije Desanke Maksimovic. Njena cuvena pesma “Strepnja” govori o tome kako neko ne zeli da mu se ljubav dokazuje naglo i bucno, vec tiho, kroz sitne znake, kroz cekanje i nezno priblizavanje. Tu nema sile. Tu ima strpljenja i fine paznje. I bas zato ta ljubav deluje stvarno i toplo. Desanka razume ono sto Sofkina okolina nije razumela, da se najlepse stvari medju ljudima desavaju polako i da se ne smeju pozurivati.

Imam i jedan svoj primer, mada je obican. Kad sam dosao u srednju, bio je u odeljenju jedan ucenik s kojim se niko nije slagao, bio je zatvoren i grub. Neki su pokusavali da ga “namaknu” raznim zadirkivanjem i pritiskom da bude kao svi, a to ga je samo jos vise zatvaralo. Ja sam ga jednostavno ostavio na miru, ponekad bih mu ponudio da sednemo zajedno, bez navaljivanja. Trebalo je skoro celu godinu. Ali on se polako otvorio i danas mi je jedan od boljih drugara. Da sam ga gurao silom, sigurno bi me odgurnuo.

Zato verujem da ova tema najjace vazi bas u odnosima medju ljudima. Srce nema kvaku koja se otvara udarcem. Sofka je zrtva sveta koji je sve hteo na silu, a Desankina strepnja je primer one tihe strpljive ljubavi koja jedina uspeva. Ljudi nam se otvore tek kad osete da ih ne teramo, nego da ih sacekamo. To je sporo, ali je jedino pravo.

Ideja iza sastava: Ugao je strpljenje u ljudskim odnosima i ljubavi, oblast u kojoj sila uvek zakaze jer se srce ne moze prinuditi. Kontrast je izmedju Sofke iz “Necista krv” kao zrtve prisile i nagodbe, i nezne strpljive ljubavi u Desankinoj “Strepnji”. Poruka je da se poverenje i naklonost ljudi osvajaju cekanjem i finocom, nikad pritiskom.