Knjige su tihi ucitelji

Knjiga koja menja pogled na svet: kako me je citanje nateralo da preispitam ono u sta sam bio siguran

Postoji jedna vrsta knjiga koja te ne tesi i ne zabavlja, nego te uznemiri. I to na dobar nacin. Procitas je, i odjednom ono u sta si bio siguran vise nije tako sigurno. Ja sam mislio da je svet podeljen jednostavno, na dobre i lose, na nase i njihove. Onda sam naisao na nekoliko knjiga koje su mi to lagano razmrsile. Nisu mi rekle, gresis. One me nikad nista nisu naterale silom. Samo su mi postavile pitanja koja sam morao sam da nosim dalje. To je, mislim, najtisi i najjaci nacin da te neko nesto nauci.

Najvise me je u tome promenio “Dervis i smrt” Mese Selimovica. Ahmed Nurudin krene kao covek koji u sve veruje, koji ima cvrst red u glavi, kao sto sam ga i ja imao. A onda mu se brat nadje u tamnici i sve pocne da puca. Dok sam citao kako se on menja, kako od coveka koji sudi postaje covek koji i sam radi ono sto je osudjivao, meni je bilo nelagodno. Jer prepoznao sam u njemu nesto svoje. Koliko puta sam ja bio siguran da bih u necijoj situaciji postupio casno, a nikad nisam bio u toj situaciji. Knjiga mi je pokazala da je lako biti pravedan dok te se ne tice.

Druga knjiga koja mi je pomerila pogled bio je “Gorski vijenac”. Iskreno, u prvi mah sam ga citao kao slavlje, kao nesto herojsko i samo to. Ali kad sam ga procitao paznjivije, video sam koliko je tu i tezine, koliko sumnje pre nego sto ljudi donesu strasnu odluku. Njegos ne krije cenu. To me je nateralo da shvatim da ni velike, slavljene stvari nisu bez senke, i da iza svake odluke koju neko slavi stoji i nesto sto se placa. Pre toga sam istoriju gledao kao niz pobeda. Posle sam je gledao kao niz teskih izbora.

Zanimljivo mi je sto knjiga to radi tako tiho. Da mi je neko na casu rekao, tvoj pogled na svet je previse prost, ja bih se verovatno samo nabusio i branio. Tako smo svi napravljeni, ne volimo da nam neko soli pamet. Ali knjiga ne soli pamet. Ona ti samo da lik koji misli kao ti, pa ga pred tobom stavi na muku, i ti sam vidis gde to vodi. Niko te ne ubedjuje. Sam dodjes do toga, i zato ti ostane.

Ne kazem da sad imam sve odgovore, naprotiv, imam vise pitanja nego pre. Ali to je valjda i poenta odrastanja. Knjige su me naucile da budem manje siguran u sebe, a vise spreman da slusam. To zvuci kao gubitak, a zapravo je dobitak. One su tihi ucitelji bas zato sto te ne teraju da promenis misljenje, one ti samo pokazu svet iz ugla koji nisi video, pa te ostave da sam odlucis. A covek koji je spreman da preispita sebe, mislim da je taj nesto stvarno naucio.

Ideja iza sastava: Ugao je knjiga koja menja pogled na svet i razbija crno-belu sliku, citanje kao povod za preispitivanje sopstvenih sigurnosti. Glavna poruka je da nas knjiga uci poniznosti i sumnji bez ubedjivanja, jer do uvida dolazimo sami. Lektira: “Dervis i smrt” i “Gorski vijenac”.