Knjige su tihi ucitelji

Knjiga kao uciteljica empatije: kako nas tudja sudbina uci da osetimo drugog coveka

Kad neko kaze ucitelj, prvo pomislim na coveka koji stoji ispred table i objasnjava. Ali postoji i druga vrsta ucitelja, ona koja ne prica naglas. Knjiga ne dize glas, ne ocenjuje te, ne pita te jesi li uradio domaci. Ona samo otvori vrata u zivot nekog drugog coveka i pusti te unutra. I dok citas, ti polako pocnes da osecas ono sto oseca neko ko uopste nije slican tebi. Mislim da je to najveca stvar koju knjiga moze da uradi, da te nauci empatiji.

Najjace sam to osetio kad smo citali “Necistu krv” Bore Stankovica. Sofka mi u pocetku nije bila bliska. Druga epoha, drugi obicaji, devojka koju prodaju kao da je neka stvar, sve mi je to delovalo daleko. A onda, kako su redovi isli, poceo sam da hvatam njen strah. Ono kad razumes da je neko zarobljen u sopstvenoj kuci i u tudjim ocekivanjima, a ne moze nista. Nisam ja proziveo ono sto je ona prozivela, ali sam za tih nekoliko sati citanja bio u njenoj kozi. To nijedan moj prijatelj ne bi mogao da mi ispriča tako da osetim. Knjiga me je naterala da zacutim i razmislim, a to obicno ne radim.

Druga knjiga koja me je tome ucila bila je “Na Drini cuprija”. Andric ne pise samo o mostu, on pise o desetinama ljudi koji prelaze preko njega kroz vekove. Tu je i Radisav koga nabijaju na kolac, i ona scena je strasna, ali Andric te ne pusta da samo gledas sa strane. On te uvuce u glavu i tog coveka i onih koji ga gledaju. Posle te scene drugacije razmisljam o tome sta znaci patiti, i sta znaci biti onaj koji cuti dok neko drugi pati. Knjiga me nije ucila datume, ucila me je da ljudi iza datuma imaju lica.

Ono sto je cudno jeste da knjiga uci empatiji bas zato sto je tiha. U zivotu, kad neko placce pored tebe, ti se cesto zbunis i ne znas sta da kazes. U knjizi imas vremena. Mozes da stanes, da se vratis nazad, da ponovo procitas recenicu i da je razumes. Ja sam neke pasuse iz “Neciste krvi” citao dva puta, ne zato sto nisam razumeo reci, nego zato sto sam hteo da budem siguran da sam razumeo osecanje. To strpljenje ti knjiga poklanja, a strpljenje je pola empatije.

Mozda zvuci preterano, ali mislim da bih bez ovih knjiga bio gori covek. Ozbiljno. Lakse mi je sad da zamislim kako se neko drugi oseca, cak i kad cuti, cak i kad se pravi da je sve u redu. Knjige su me tome naucile bez ijedne pridike. One su tihi ucitelji jer ne moras da im verujes na rec, one ti samo daju zivot drugog coveka u ruke i kazu, evo, oseti sam. A kad jednom osetis tudju muku kao svoju, to ti ostane. To je lekcija koju nikad ne zaboravis.

Ideja iza sastava: Ugao je knjiga kao uciteljica empatije, ideja da citanje vredi pre svega zato sto nas uvodi u osecanja ljudi koji nisu slicni nama. Glavna poruka je da tisina i strpljenje citanja zapravo razvijaju saosecanje bolje od svakog savetovanja. Lektira: “Necista krv” i “Na Drini cuprija”.