Putuje se da bi se covek kuci vratio

Pecalba i iseljenistvo: kada se ode iz nevolje, a srce ostane kod kuce

Nije svako putovanje izabrano. Ima ljudi koji su otisli zato sto su morali, ne zato sto su zeleli. Takvih je u nasem narodu uvek bilo mnogo. Odlazili su trbuhom za kruhom, na pecalbu, u tudje zemlje, da bi zaradili i poslali kuci. I bas kod njih se najjasnije vidi smisao ove teme. Oni nikada nisu putovali da bi ostali. Putovali su da bi se jednog dana vratili.

Kada razmisljam o tome, prvo se setim pesama Alekse Santica. On je pisao o ljudima koji moraju da napuste svoju zemlju, o pecalbarima, o praznim selima. U pesmi “Ostajte ovde” on doslovno preklinje ljude da ne odlaze, da ostanu na svome. To me dira jer pokazuje koliko je tezak rastanak sa domom. Santic zna da ce mnogi ipak otici, ali i zna da ce ih bol za zavicajem pratiti gde god krenu. Onaj ko ode sa takvom tugom, taj se zapravo nikada nije ni odvojio od kuce, samo mu je telo daleko.

U “Necistoj krvi” Borisava Stankovica nema bukvalne pecalbe, ali ima nesto slicno, ima zatocenost u jednom mestu, u Vranju, i osecanje da je sav zivot vezan za rodni prag. Sofka ne moze da pobegne od svoje kuce ni kada bi htela, jer je vuce poreklo, vuce je krv, vuce je sve ono sto je tu odraslo. Kod Stankovica se vidi naličje ove teme, koliko je dom jak i kada nas guši. Covek je za njega vezan i kad pati. To mi pomaze da shvatim zasto se pecalbar uvek vraca, makar i star, makar i bolestan. Dom ga doziva.

Imam i jednog rodjaka koji je radio u Nemackoj skoro dvadeset godina. Svako leto je dolazio kuci na mesec dana. Secam se kako je uvek prvog dana izlazio u dvoriste, gledao voce, dodirivao zid kuce, kao da proverava da li je sve na svom mestu. Jednom mi je rekao da je tamo zaradio za sve, ali da nije zaradio mir. Mir je, kaze, samo ovde. Sada je u penziji i vratio se zauvek. Kada ga gledam, razumem da je svih tih godina radio samo zbog ovog povratka.

To je za mene najjaca strana ove teme. Pecalba nije lepa, niko ne zeli da ide iz nevolje. Ali bas u toj nevolji se vidi koliko covek voli svoj dom. Da ga ne voli, ostao bi gde mu je bolje. On se vraca i u siromastvo, samo zato sto je to njegovo. Putovanje pecalbara nije bekstvo od kuce, nego najduzi moguci nacin da joj se ostane veran.

Zato mislim da se ova tema najbolje razume kroz one koji su otisli protiv svoje volje. Oni nam pokazuju da kuca nije samo zgrada nego koren. Mozes biti hiljadu kilometara daleko, ali ako ti je srce ostalo na pragu, ti se vec vracas. Putuje se da bi se covek kuci vratio, a najvise to znaju oni koji su najduze bili daleko.

Ideja iza sastava: Ugao je prinudno putovanje, pecalba i iseljenistvo, gde se odlazak desava iz nuzde a ne iz zelje. Glavna poruka je da bas oni koji su morali da odu najjace pokazuju ljubav prema domu, jer se vracaju i u siromastvo samo zato sto je njihovo. Lektira: poezija Alekse Santica (“Ostajte ovde”) i “Necista krv” Borisava Stankovica.