Rec moze da rani dublje od maca

Rana od reci ostaje i kad svi zaborave: trajni oziljak izgovorenog

Posekotina od noza ili maca zaceli za par nedelja. Ostane mozda ozcljak, ali bol prodje. Sa recima nije tako. Ono sto ti neko kaze, narocito kad si mlad i kad ti je vazno sta drugi misle, to umes da nosis godinama. Ja se i danas secam jedne recenice koju mi je u sestom razredu rekla nastavnica pred celim odeljenjem, a prosao je toliki niz godina. Mac rani telo, ali rec udje u glavu i tu ostane da zivi.

Mislim da je glavna razlika u tome sto telo ima sposobnost da se obnavlja, a secanje nema neki mehanizam koji brise. Naprotiv, sto je rana od reci dublja, to je vise vrtimo u glavi. Kad te neko fizicki povredi, znas tacno gde boli i kad ce proci. Kad te povredi recju, ne znas ni kad ce stati. Vracas se na tu recenicu uvece pre spavanja, smisljas sta si trebao da odgovoris, i tako mesecima. Posebno deca to teska podnose jer jos nemaju debelu kozu da se odbrane.

U nasoj knjizevnosti to se najbolje vidi u “Necistoj krvi” Borisava Stankovica. Sofka nije unistena nekom fizickom silom, nego pricom, sramotom, onim sta ce svet reci. Ceo vranjski mehir gleda i sapuce o propasti njene kuce, i ta tudja prica je sahranjuje jos dok je ziva. Niko je nije udario, a ipak je slomljena. Stankovic pokazuje kako jedna sredina moze recima i pogledima da unisti coveka temeljnije nego bilo kakvo oruzje. Sofkin otac efendi Mita rasprodaje i nju samu, ali ono sto stvarno boli jeste sapat varosi koji je prati.

Ima toga i u narodnim poslovicama, nas narod je davno to primetio. “Rana od noza zaraste, a od jezika ne zaraste.” To nije neko ucitelj smislio, to su ljudi rekli iz iskustva, vekovima. Verujem da su upravo zato i napravili tu poslovicu, jer su videli da se susedi posvadjaju recju i ne progovore do smrti, dok se posekotine zaborave do sledece nedelje.

Iz svog zivota znam jos jedan primer. Imao sam druga sa kojim sam bio blizak od malih nogu. Jednom smo se posvadjali i ja sam mu u besu rekao nesto o njegovom ocu, koji je tada bio bolestan. Pomirili smo se posle, rukovali, ali znam da to nije zaboravio. Nesto se izmedju nas slomilo i nikad nije bilo isto. Da sam ga gurnuo niz stepenice, verovatno bi mi pre oprostio nego za te reci.

Zato mislim da treba paziti sta govorimo, narocito kad smo ljuti, jer tada izleti ono najgore. Mac bar mora da se izvuce iz korica, ima neko vreme da se covek zaustavi. Rec izleti za sekund i vise je ne mozes vratiti. A ostane da boli i kad mac odavno zardja.

Ideja iza sastava: Ugao je trajnost rane od reci, ideja da telo zaraste a secanje ne. Glavna poruka je da su reci opasnije zato sto ih ne mozemo povuci i sto ostaju u glavi godinama, dok fizicke rane prolaze. Lektira je Stankoviceva “Necista krv” i narodna poslovica.