Nada je poslednja koja umire

Kada čoveku sve krene naopako, kada izgubi sve i kada mu se čini da nema izlaza, ostaje mu još jedna stvar. Ostaje mu nada. Ona je poslednja koja ga napušta, i ponekad je jedino što ga drži na nogama. Zato i kažu da nada poslednja umire, jer ako i ona ode, onda čovek stvarno nema više ništa.

Nada je važna zato što daje snagu da se izdrži ono što se inače ne bi moglo izdržati. Naš narod je kroz istoriju prošao mnogo teških stvari, ropstvo, ratove, gladi. Da nije bilo nade da će jednom biti bolje, ne znam da li bi opstao. U Njegoševom “Gorskom vijencu” vidi se ta vera da će sloboda doći, ma koliko da je situacija mračna. Ljudi se bore i ginu, ali ih nosi nada da njihova žrtva neće biti uzaludna i da će im se deca roditi slobodna. Bez te nade ne bi imali zašto da se bore.

Ipak, treba reći da nada ume da bude i opasna ako je slepa. Postoji ona prava nada koja nas pokreće da nešto uradimo, i lažna nada koja nas samo zavarava da sedimo skrštenih ruku i čekamo čudo. Prva je dobra, druga nije. Pravi je onaj ko se nada ali i radi na tome da se ono čemu se nada i ostvari. Nada bez truda je samo lepa želja koja se retko ispuni.

Razmišljam o tome i kroz lične stvari. Bilo je trenutaka kada sam mislio da neću izvući neki ispit ili kada mi je u životu bilo teško iz raznih razloga. U tim trenucima me je baš nada držala, ona tiha pomisao da će proći i da će biti bolje. I obično je zaista i prolazilo. Verujem da je svakom čoveku ona potrebna, jer bez nje bi nas i najmanji problem oborio.

Nada se vidi i u sasvim malim, svakodnevnim stvarima. Bolestan čovek se nada ozdravljenju. Roditelj se nada sreći svog deteta. Đak se nada da će upisati fakultet koji želi. Sve to nas vuče napred, ka nekom sutra koje verujemo da će biti lepše. To je možda najlepša osobina čoveka, da uvek gleda da će dan koji dolazi biti bolji od ovog.

Zato mislim da je ova izreka tačna i mudra. Nada je poslednja koja umire jer je ona naša poslednja odbrana protiv očaja. Dokle god se nadamo, dotle se i borimo i živimo. A onog trenutka kada bi nada nestala, nestalo bi i onog što nas čini ljudima. Zbog toga je treba čuvati, čak i kada deluje da za nju nema razloga.

Ideja iza sastava: Tema je shvaćena kroz nadu kao poslednju odbranu od očaja i pokretač za borbu. Uvodi se i razlika između prave (radne) i slepe nade. Glavna poruka je da nas nada drži ljudima i da je treba čuvati. Povezano sa “Gorskim vijencem”, istorijom naroda i ličnim iskustvom.