Najveća bogatstva ne mogu se kupiti

Kada novac uništi ono što je najvrednije

Ima jedna stvar koja se ređe pominje kada se priča o bogatstvu, a meni je najzanimljivija. To nije samo da se najvrednije stvari ne mogu kupiti, nego da novac, kada postane najvažniji, ume da uništi baš to najvrednije. Pohlepa je kao bolest koja izjeda čoveka iznutra dok mu se čini da se bogati.

Najjači primer za to je za mene Andrićeva pripovetka “Mara milosnica”, a još više sudbine ljudi kod kojih škrtost i pohlepa zameni sve ostalo. Ali pravi primer iz lektire je Gobsek i njemu slični tipovi škrtaca koje književnost često slika. Čovek koji gomila zlato a živi u bedi, koji ne jede valjano i ne greje se, samo da bi mu rasla gomila para. Takav je sam sebi najveći neprijatelj. Ima sve, a ne uživa ni u čemu. To pokazuje koliko je novac prazan kada postane sam sebi cilj.

Pohlepa ne uništava samo pojedinca, ona kvari odnose među ljudima. Koliko se samo porodica posvađa oko nasledstva, oko zemlje, oko kuće. Braća koja su rasla zajedno postanu neprijatelji zbog parče imanja. To se dešava i u stvarnom životu oko nas, čuo sam za to u svom kraju. Ljudi izgube brata zbog njive. A njiva ostane, brat se ne vrati. Eto kako novac, kada ga stavimo iznad ljudi, pojede ono što se nikada ne može nadoknaditi.

S druge strane, ima ljudi koji nemaju skoro ništa, a bogati su na način koji se ne vidi golim okom. Setim se starih ljudi na selu koji žive skromno, ali su zadovoljni, imaju svoj mir, svoju bašču, komšije sa kojima popiju kafu. Oni ne jure ništa i baš zato imaju sve što im treba. Bogatstvo nije u tome koliko imaš, nego koliko ti je dovoljno. Onaj kome je uvek malo, taj je zapravo najsiromašniji.

Mislim da je tu i prava poenta. Pravo bogatstvo je umeti se zadovoljiti i ceniti ono što imaš. Čovek koji to ne ume, može da bude milioner i da i dalje bude nesrećan i gladan još. A onaj ko zna vrednost jednog običnog dana, toplog doma i mirne savesti, taj je bogatiji od mnogih sa punim računom.

Zato bih rekao da najveća bogatstva ne samo da se ne mogu kupiti, nego ih novac često i otera. Treba paziti da nas trka za parama ne odvede od onoga zbog čega uopšte živimo. Jer kakva je korist od pune kuće zlata, ako je u njoj prazno srce.

Ideja iza sastava: Za razliku od prvog sastava koji nabraja nematerijalna bogatstva, ovaj se fokusira na to kako pohlepa razara najvrednije i kako je zadovoljstvo sa malim pravo bogatstvo. Poruka je da trka za novcem može oterati ono zbog čega živimo. Koristi lik škrca iz svetske književnosti i sliku skromnih ljudi sa sela.