Najveća bogatstva ne mogu se kupiti

Živimo u vremenu kada se skoro sve meri novcem. Ljudi se često pitaju koliko ko ima, kakav auto vozi, kakav telefon nosi. Ali ako bolje pogledamo, najvrednije stvari koje imamo nikada nismo platili. One se ne mogu kupiti ni za kakve pare, a ipak su skuplje od svega.

Prvo takvo bogatstvo je zdravlje. Dok smo zdravi, na to uopšte ne mislimo, kao da je samo po sebi razumljivo. Tek kada se neko razboli, vidimo koliko je to važno. Setim se kako je moja baba bila bolesna, i kako bi tata tada rekao da bi dao sav novac sveta samo da ona ozdravi. Ali novac tu nije pomagao. To mi je pokazalo da postoji granica koju para ne može da pređe, i da je zdravlje preko te granice.

Drugo bogatstvo, možda i najveće, jesu ljudi koje volimo. Porodica, pravi prijatelj, neko ko će biti tu kada nam je teško. To se ne kupuje. U “Hasanaginici” vidimo ženu koja gubi sve, decu, dom, sav svoj svet, zbog jedne ohole reči i nesporazuma. Hasan-aga je imao kule i blago, ali na kraju ostaje bez onog što je najvrednije, bez porodice koju je sam rasturio. Sva njegova imovina ne znači ništa kada izgubi ono što se ne može vratiti ni kupiti. Ta narodna pesma me uvek pogodi baš zato.

Postoji i bogatstvo unutar nas samih, a to je čistina obraza i mir savesti. Čovek koji je pošten može da spava mirno. Onaj ko je do svega došao na prevaru, taj nikada nema taj mir, ma koliko zlata imao. U Selimovićevom “Dervišu” Ahmed Nurudin ima ugled i položaj, ali nema mir, jer je u sebi razdiran i izgubljen. To pokazuje da se mir duše ne kupuje zvanjem ni imetkom.

Ne želim da ispadne da je novac nešto loše. On je potreban, bez njega se teško živi, i bilo bi licemerno reći da nije važan. Ali on je sredstvo, a ne cilj. Greška je kada čovek ceo život potroši jureći za parama, a usput izgubi zdravlje, porodicu i sebe. Tada na kraju shvati da je bio bogat u pogrešnoj stvari.

Zato mislim da treba dobro razlikovati šta je stvarno vredno. Novac dolazi i odlazi, danas ga ima, sutra nema. A zdravlje, ljubav i čista savest, to su bogatstva koja nas drže uspravno kroz ceo život. Najlepše je to što ona ne stoje u banci, nego u nama i oko nas, samo treba da ih umemo prepoznati i čuvati.

Ideja iza sastava: Tema je obrađena kroz tri nematerijalna bogatstva: zdravlje, voljene ljude i mir savesti. Glavna poruka je da je novac sredstvo a ne cilj, i da su najveće vrednosti one koje se ne mogu platiti. Povezano sa “Hasanaginicom”, Selimovićevim “Dervišom” i ličnim sećanjem na bolest babe.