Ko se trudi, taj i uspeva

Trud ima smisla samo ako znamo zašto se trudimo

Obično mislimo da je dovoljno truditi se i da će uspeh sam doći. Ja sam dugo tako mislio. Ali što više gledam oko sebe, sve mi je jasnije da trud nije vredan sam po sebi. Vredan je tek kad znamo zašto se trudimo i ka čemu idemo. Trud bez cilja ume da nas odvede na pogrešnu stranu, pa da se na kraju mučimo uzalud.

Najjače sam to razumeo čitajući “Derviš i smrt” Meše Selimovića. Ahmed Nurudin je čovek koji se ceo život trudio. Učio je, molio se, gradio sebe kao pošten i čvrst čovek. Ali kad mu uhapse brata, sav taj trud i sve njegovo znanje kao da ne vrede ništa, jer se izgubio u sumnjama i strahu. On se na kraju toliko upetlja u borbu i osvetu da postane neko ko više ni sam sebe ne prepoznaje. Njegov trud nije bio mali, ali ga je vodio pogrešan cilj, pa ga je odveo u propast. Ta knjiga me je naučila da nije pitanje samo koliko se trudiš, nego i zbog čega.

Zato mislim da pre nego što počnemo da se mučimo oko nečega, treba da budemo iskreni prema sebi i da se zapitamo da li to stvarno želimo. Lako je trošiti snagu na tuđe ciljeve, na ono što drugi očekuju od nas. Pravi trud je onaj koji ima koren u nama samima. Kad znam zašto nešto radim, lakše izdržim kad postane teško. Kad to ne znam, odustanem na prvoj prepreci.

Imao sam i svoje malo iskustvo s tim. Jedno vreme sam išao na sekciju samo zato što su svi moji drugovi išli. Trudio sam se, dolazio redovno, ali mi je sve bilo nekako prazno i brzo sam odustao. Posle sam se sasvim slučajno zainteresovao za nešto svoje, za popravljanje starih stvari kod kuće, i tu sam umeo satima da sedim bez da mi iko kaže. Niko me nije terao, a trudio sam se mnogo više nego na onoj sekciji. Tada sam shvatio da trud sam dolazi kad je cilj zaista moj.

Zbog toga verujem da izreka “ko se trudi, taj i uspeva” nije cela istina dok joj ne dodamo jednu reč. Ko se trudi oko pravog cilja, taj uspeva. Trud je snaga, ali snaga mora da ima pravac. Ahmed Nurudin je imao snage napretek, ali ne i pravi put, pa ga je to slomilo. Zato mislim da je pre svakog truda najvažnije zastati i pitati se kuda zapravo idemo. Tek tada trud postane nešto što nas vodi napred, a ne u krug.

Ideja iza sastava: Treći sastav uvodi ugao smisla i cilja: trud nije vredan sam po sebi, nego tek kad znamo zašto se trudimo, inače nas pogrešan cilj može odvesti u propast. Centralna lektira je “Derviš i smrt” (Ahmed Nurudinov trud koji vodi pogrešan cilj), što se ne preklapa sa narodnim poslovicama i “Na Drini ćuprija” iz prva dva sastava. Poruka je da trud mora imati pravac koji je zaista naš.