Lepa reč i gvozdena vrata otvara

Lepa reč vredi samo kad je iskrena

Ova poslovica se obično čita kao pohvala lepom ophođenju, i to s pravom. Ali ja sam se zapitao nešto. Šta ako neko nauči da lepo govori, a iza tih lepih reči nema ničega? Lažov takođe ume da bude sladak, prevarant je često najljubazniji čovek u prostoriji. Zato mislim da poslovica ne hvali bilo kakvu lepu reč, nego onu iza koje stoji iskrenost. Prazna lepa reč otvori vrata jednom, ali ih zauvek zatvori kad se prozre.

Razlika je u tome da li rečju nešto daješ ili nešto otimaš. Iskrena lepa reč otvara vrata zato što čovek oseti da mu se dobro želi. Laskanje i prazno udvaranje takođe pokucaju lepo, ali sa namerom da uzmu, da iskoriste. I ljudi to osete, pre ili kasnije. Možda te lažna ljubaznost jednom pusti unutra, ali kad shvate da si ih obmanuo, gvozdena vrata se zaključaju tako da ih više nikakva reč ne otvori. Poverenje se gradi sporo, a ruši jednom rečenicom za koju se ispostavi da je bila šuplja.

U lektiri mi to lepo pokazuje Dučićeva poezija. Kod njega je reč brušena, doterana, ali nikad prazna, iza svakog stiha stoji prava misao i pravo osećanje. Dučić je dokaz da lepa reč nije ukras radi ukrasa, nego nešto što nosi istinu na najlepši mogući način. Kad čitam njegove pesme o ženi, o domovini, o smrti, osećam da reči nisu tu da me zavaraju, nego da mi otvore nešto stvarno. To je za mene prava lepa reč, ona koja je i lepa i iskrena u isto vreme. Sušta suprotnost slatkorečivosti koja samo glumi toplinu.

I iz života znam koliko se to oseti. Imao sam druga koji je svakome govorio baš ono što čovek želi da čuje, svima je laskao. U početku su ga svi voleli. Ali se brzo videlo da to radi samo da bi dobio šta hoće, i ljudi su počeli da mu se sklanjaju. S druge strane, imam baku koja ne ume lepo da se izražava, prosta je i direktna, ali svaka njena topla reč je istinita. I baš njoj svi veruju, njoj se otvaraju. Tada sam shvatio da nije važno samo kako nešto kažeš, nego da li to stvarno misliš.

Zato verujem da lepa reč otvara gvozdena vrata samo dok je poštena. Onog trenutka kad postane sredstvo prevare, ona gubi svu moć, jer ljudi nisu glupi. Prava snaga lepe reči nije u veštini, nego u iskrenosti iza nje. Mogu da naučim da govorim glatko, ali ako ne mislim ono što kažem, pre ili kasnije ostaću pred zatvorenim vratima. Najtrajnije se otvara ono srce kome se obratiš lepo, a pritom i pošteno. U toj iskrenosti je, mislim, prava tajna ove stare poslovice.

Ideja iza sastava: Ovaj ugao uvodi razliku između iskrene lepe reči i praznog laskanja: lepa reč otvara vrata samo dok je poštena, a kao sredstvo prevare gubi svu moć, što se razlikuje od “otvarati a ne razbijati” i “lepa reč kao lek” iz druga dva sastava. Glavna poruka je da je snaga lepe reči u iskrenosti iza nje, ne u veštini. Dučićeva poezija (lepa reč koja nosi istinu, a ne ukras) i lično iskustvo (drug laskavac i iskrena baka) nose tezu.