Najteže je biti iskren prema samom sebi

Priznati sebi šta zaista nisi i ne možeš

Najčešće mislimo da iskrenost prema sebi znači priznati svoje mane, ljubomoru ili lenjost. Ima i jedna druga vrsta koja je meni teža. To je kada moraš sebi da priznaš da nešto ne umeš, da nisi za to, da koliko god želeo, tu nisi najjači. Priznati granicu je nekad teže nego priznati grešku.

Ljudi vole da im se kaže da mogu sve ako samo veruju u sebe. Lepo zvuči, ali nije baš tako. Postoje stvari za koje neko prosto nije nadaren, ma koliko se trudio. I tu nastaje muka. Lakše je sebi reći da nisam uspeo zato što se nisam dovoljno trudio, nego priznati da to možda jednostavno nije moje. Jer ako kažem da nisam za nešto, osećam se kao da sam priznao poraz. A u stvari, to nije poraz. To je samo istina, a istina ti otvara put da nađeš ono što jeste tvoje.

U “Gorskom vijencu” Njegoš kroz vladiku Danila pokazuje čoveka koji se stalno preispituje. Danilo nije junak koji nasrće bez razmišljanja. On se koleba, sumnja, pita se da li je dorastao onome što se od njega traži. Mnogi misle da je sumnja u sebe slabost. Ja mislim da je Danilo baš zato dubok lik, jer je iskren prema sebi i ne glumi sigurnost koju nema. Lakše bi mu bilo da se pravi da sve zna i da ni o čemu ne razmišlja. Ali on gleda istini u oči, pa i kad je teška. To traži više snage nego slepa odlučnost.

Iz svog iskustva znam o čemu pričam. Dugo sam mislio da ću biti odličan u jednoj oblasti u školi, jer sam tako zamišljao sebe. Trudio sam se, ali jednostavno mi nije išlo kao drugima. U početku sam krivio profesora, pa uslove, pa nemam vremena. Tek kasnije sam sebi rekao pošteno, ovo nije moja jača strana i to je u redu. I čim sam to priznao, prestao sam da se inatim i okrenuo se onome u čemu sam stvarno dobar. Da sam i dalje glumio pred sobom, samo bih gubio vreme.

Ima tu još nešto važno. Čovek koji ume sebi da prizna granice obično bolje bira u životu. Ne troši godine jureći nešto što nije za njega samo zato što ne sme sebi da kaže istinu. Onaj ko ne ume da prizna granicu, taj se inati do kraja i često ostane prazan. Iskrenost prema sebi tu nije samoponiženje, nego mudrost.

Zato mislim da prava iskrenost prema sebi nije samo da priznaš da si pogrešio. Ona je i da priznaš dokle dosežeš, a dokle ne. To ne znači odustati od snova. Znači gledati sebe trezveno, bez ulepšavanja, i graditi život na onome što stvarno jesi. A to, da budem iskren, baš i nije lako, jer svako od nas voli sliku sebe u kojoj može sve.

Ideja iza sastava: Ugao je drugačiji od priznavanja mana: ovde je iskrenost prema sebi priznavanje sopstvenih granica i toga za šta nismo nadareni. Glavna poruka je da takvo trezveno priznanje nije poraz nego mudrost koja nas usmerava ka onome što jeste naše. Povezana je sa vladikom Danilom iz “Gorskog vijenca” i ličnim primerom odustajanja od oblasti koja mu nije išla.