Pravi prijatelj se poznaje u nevolji

Onaj koji ostane kad postane teško

Lako je biti nečiji prijatelj kada je sve u redu. Kada ideš na rođendane, kada se smeješ na odmoru, kada nema nikakvog problema. Tu se svi vole. Ali ja mislim da se prijateljstvo ne meri tim lepim danima. Meri se onim trenutkom kada ti je loše, a neko i dalje stoji pored tebe iako ne mora.

Setim se kako je bilo kada se moj deda razboleo i kada smo svi kod kuće bili napeti i tihi. Imao sam tada druga koji nije znao šta da kaže, jer šta uopšte čovek može da kaže u takvoj situaciji. Ali je svaki dan dolazio i samo sedeo sa mnom. Nije morao da priča. To njegovo prisustvo mi je značilo više nego sto lepih reči. Tada sam shvatio da pravi prijatelj ne mora da bude pametan ni da ima rešenje, dovoljno je da bude tu kada je najteže.

U lektiri ima mnogo primera kako se prijateljstvo proverava baš u nevolji. U romanu “Na Drini ćuprija” Andrić piše o ljudima koji se kroz vekove okupljaju na kapiji mosta, i u dobru i u zlu. Most ih spaja čak i kada dolaze ratovi i nesreće. Meni je to slika kako pravo zajedništvo izdrži i kada se sve oko njega ruši. Lažni prijatelji nestanu čim dođe prva muka, kao da ih nikada nije ni bilo.

Ima jedna stvar koju sam primetio, a koja me malo plaši. Nevolja otkriva ljude, ali ih i menja. Neki ljudi te u tvojoj nesreći ne napuste, ali ti zavide kada ti je dobro. To, po meni, nisu pravi prijatelji. Pravi prijatelj se raduje tvojoj sreći isto kao što tuguje zbog tvoje tuge. Onaj ko može da plače sa tobom, a ne može da se smeje sa tobom, taj nije ceo prijatelj.

Naravno, ne smemo ni mi da budemo oni koji samo uzimaju. Ako od drugih očekujem da budu uz mene u nevolji, moram i ja da budem spreman da napustim svoje planove kada njima zatreba pomoć. Prijateljstvo nije lista usluga koje se naplaćuju. To je nešto što daješ bez računice, a onda se nekako vrati kada se najmanje nadaš.

Zato kada čujem ovu narodnu mudrost, ne mislim na velike herojske gestove. Mislim na obične stvari. Na poruku u tri ujutru. Na nekog ko ćuti pored tebe. Na ruku koja te drži kada misliš da ćeš pasti. Pravih prijatelja u životu nema mnogo, ali je dovoljan i jedan takav da čovek ne bude sam u svojim najtežim danima. I mislim da je zadatak svakog od nas da prvo sam bude takav prijatelj, pa će onda i naći takve oko sebe.

Ideja iza sastava: Tema je shvaćena kroz ideju da se prijateljstvo ne dokazuje rečima nego prisustvom u teškim trenucima. Glavna poruka je da pravi prijatelj ostaje kada je najteže i da se raduje tuđoj sreći, ali i da svako prvo sam mora da bude takav prijatelj. Lično iskustvo sa dedinom bolešću povezano je sa slikom mosta iz “Na Drini ćuprija” kao simbola zajedništva koje traje.