U malim stvarima krije se najveća lepota

Mali gestovi, velika dela

Kada kažemo lepota u malim stvarima, ne mislimo samo na predmete i prizore. Najveća lepota često se krije u malim ljudskim gestovima. Jedna lepa reč u pravom trenutku, to što se neko seti da te pita kako si, ruka koja se pruži kada padneš. To su sitnice koje ne koštaju gotovo ništa, a nekome mogu da promene ceo dan, ponekad i više od toga.

Najlepše mi to pokazuje “Koštana” Bore Stankovića. U toj drami ljudi venu od neispunjene čežnje i tuge, a Koštanina pesma, taj jedan tren lepote, jedini im daje malo radosti u teškom životu. Nije to nešto veliko, jedna devojka koja peva, ali baš ta sitnica obasja sve oko sebe. Stanković nas uči da u životu punom muke i odricanja čovek ume da nađe lepotu u jednoj pesmi, u jednom osmehu, i da se za to vredi boriti.

Ima i jedan moment iz mog života koji ne mogu da zaboravim. Bio sam loše raspoložen jednog dana, ništa nisam hteo ni sa kim da pričam. Jedan drug, koji inače nije pričljiv, samo je seo pored mene i ostao tu, nije me ništa ispitivao. Toliko mala stvar, a meni je značila ogromno. Tada sam shvatio da prijateljstvo nisu velike priče i obećanja, nego baš te tihe sitnice, kada je neko prosto tu kada ti je teško.

Zanimljivo je što tih malih gestova obično ni ne pamtimo da smo ih učinili, a oni koji ih prime pamte ih godinama. Verovatno je i nas neko negde svojom sitnicom usrećio, a da on to ni ne zna. Možda je baš u tome lepota tih malih dela, ona se šire dalje nego što mislimo, a mi za to često nemamo pojma. Niko ne zna dokle stigne jedna dobra reč.

Zato mi se čini da lepotu ne treba čekati od velikih događaja. Niko od nas verovatno neće učiniti nešto što će ući u istoriju. Ali svi možemo svaki dan da učinimo neku malu lepu stvar, da nekoga saslušamo, da pomognemo, da kažemo nešto dobro. Te sitnice se skupljaju, i od njih se na kraju sastoji ono što zovemo dobar čovek. U malim stvarima se zaista krije najveća lepota, jer su one jedino što je svima nama uvek na dohvat ruke.

Ideja iza sastava: Za razliku od prvog sastava o prizorima i opažanju, ovaj se okreće malim ljudskim gestovima i dobroti. Poruka je da sitna dela dobrote nose najveću lepotu i sežu dalje nego što mislimo, a Stankovićeva “Koštana” pokazuje kako jedna pesma obasja život pun muke.