Sloboda počinje od misli

Niko ti ne može zabraniti da misliš

Ljudi obično zamišljaju slobodu kao nešto spoljašnje. Da možeš da ideš kuda hoćeš, da kažeš šta hoćeš, da te niko ne zatvara. Sve je to deo slobode, ali postoji jedna sloboda koja dolazi pre svih ostalih i bez koje one ništa ne vrede. To je sloboda misli. Možeš čoveka da zatvoriš, da mu oduzmeš sve, ali ne možeš da uđeš u njegovu glavu i narediš mu o čemu da razmišlja.

To se najlepše vidi u sudbinama ljudi koji su bili zatvoreni, a ipak ostali slobodni iznutra. Setimo se Njegoša i njegove misli iz “Gorskog vijenca”, “neka bude borba neprestana”. To nije misao roba, to je misao slobodnog čoveka, iako je narod o kome piše živeo pod tuđom vlašću. Pre nego što je iko digao oružje, neko je morao da pomisli da ropstvo nije sudbina nego stanje koje se može promeniti. Svaki ustanak je prvo bio misao u nečijoj glavi, pa tek onda događaj.

Ima i druga strana koje se manje setimo. Čovek može da bude potpuno slobodan spolja, da mu niko ništa ne brani, a da ipak bude rob u glavi. Rob tuđeg mišljenja, mode, onoga što će reći komšije, onoga što vidi na telefonu. Takav čovek misli da je slobodan jer radi šta hoće, ali zapravo hoće samo ono što mu drugi nametnu. Prava sloboda misli znači da povremeno staneš i pitaš se da li je nešto stvarno tvoj stav ili si ga samo pokupio od drugih, ne razmišljajući.

Iskreno, meni je to najteže od svega. Lako je ponoviti ono što svi govore. Mnogo je teže zastati i pomisliti “čekaj, da li se ja stvarno slažem sa ovim”. Bilo je situacija u društvu kada svi nešto rade ili ismevaju nekoga, a ti osećaš da to nije u redu, ali ćutiš da ne bi ispao čudan. Tek kada smognem snage da bar u sebi zadržim svoj stav, osetim da sam slobodan. Ne moram odmah glasno da govorim, ali bar ne dam da mi neko misli umesto mene.

Zato verujem da sve počinje od misli. Države se menjaju, zakoni se pišu, ljudi se bore, ali sve to kreće od jedne tačke, od trenutka kada neko pomisli drugačije nego što se od njega očekuje. Ako sačuvaš slobodu u glavi, imaš odakle da kreneš. Ako je izgubiš, nikakva spoljašnja sloboda ti neće mnogo značiti, jer nećeš znati šta sa njom.

Ideja iza sastava: Tema je shvaćena tako da je sloboda misli temelj svake druge slobode, sa dve strane: zatvoren čovek može ostati slobodan u glavi, a slobodan čovek može biti rob tuđeg mišljenja. Poruka je da treba zastati i proveriti da li je naš stav stvarno naš, uz oslonac na Njegoša.