Ljubav prema rodnom kraju nikada ne bledi

Čežnja onih koji su daleko

Možda se ljubav prema rodnom kraju najbolje vidi kod onih koji su od njega daleko. Dok smo kod kuće, sve nam je obično i ne primećujemo koliko nam znači. Tek kada odemo, kada nam nedostaje, shvatimo koliko nas je vezalo za sebe. I ta veza ne slabi sa godinama, kao da je vreme čini još jačom.

Pomislim na “Seobe” Miloša Crnjanskog. Tamo se ljudi sele, lutaju tuđim zemljama, ratuju za druge, a u njima stalno tinja žudnja za onim što su ostavili. Vuk Isakovič nosi u sebi neku tugu i čežnju koja se ne gasi, ma koliko daleko otišao. Crnjanski je pokazao da seoba tela ne znači i seobu duše. Čovek može da promeni mesto, ali ono pravo, ona vezanost za svoju zemlju, putuje s njim i ne da mu mira.

Slično osećanje nosi i naša narodna poezija, gde se pečalbari i vojnici sećaju svojih ognjišta dok su na tuđini. Uvek je tu neki kamen, neka majka, neka kuća za kojom srce vene. To nije slučajno. Mislim da je vezanost za rodni kraj jedna od najjačih stvari u čoveku, jača i od razuma koji mu govori da je negde drugde bolje.

Imam ujaka koji već dvadeset godina živi u Nemačkoj. Dobro mu je tamo, ima posao, kuću, sve. Ali kad god dođe leti, vidim kako mu zasija lice čim pređe granicu. Prvo što uradi jeste da ode do svoje stare kuće, sedne ispred nje i samo gleda. Jednom mi je rekao da tamo, u Nemačkoj, sve ima ali ga nigde ne boli, a ovde ga sve boli i baš zato zna da je kod kuće. Tada sam shvatio da ljubav prema rodnom kraju ume i da boli, a opet je ne bismo dali ni za šta.

Zato verujem da ta ljubav nikada zaista ne bledi. Može da se prikrije pod brigama i poslom, može godinama da ćuti, ali čim joj se pruži prilika, ona se vrati cela i jaka. Onaj ko je jednom voleo svoj rodni kraj, voleće ga dok je živ, makar bio na drugom kraju sveta. To nije nešto što se zaboravlja, to se nosi u sebi do kraja.

Ideja iza sastava: Drugi ugao: ljubav prema rodnom kraju kroz čežnju onih koji su daleko, iseljenika i pečalbara. Glavna poruka je da daljina ne slabi tu ljubav nego je čini jačom, i da ona ume i da boli. Povezano sa “Seobama” Crnjanskog, narodnom poezijom i ličnim primerom ujaka u inostranstvu.