Ljubav prema rodnom kraju nikada ne bledi

Miris koji se ne zaboravlja

Ima nešto u rodnom kraju što ostane u čoveku zauvek, ma gde otišao. Možeš da promeniš grad, državu, čak i jezik kojim govoriš svaki dan, ali ono mesto gde si se rodio nosiš u sebi. Ljubav prema njemu ne bledi, samo se ponekad pritaji pa se vrati jača.

Najbolje to osećam kod Alekse Šantića. Njegova pesma “Ostajte ovde” mi je ostala u glavi. On moli svoje ljude da ne odlaze, da ostanu na svom ognjištu, jer “i kamen plače” za onima koji odu. Tu se vidi koliko je rodni kraj vezan za dušu čoveka. Šantić nije pevao o nekoj apstraktnoj domovini, nego o svom Mostaru, o Neretvi, o kućama i ljudima koje poznaje. Baš to konkretno, to što je voleo svoje, čini njegovu ljubav istinitom.

Razmišljam o tome i danas, jer danas mnogo mladih odlazi u inostranstvo. Razumem ih, traže bolji život. Ali kada čujem ljude koji su odavno otišli, primetim da im se glas promeni kada pričaju o rodnom mestu. Sećaju se neke reke, neke ulice, kako je mirisalo leto kod njihove kuće. Toliko godina je prošlo, a ta ljubav nije izbledela. Naprotiv, što su dalje, to im je draže ono što su ostavili.

I kod mene postoji takvo mesto. Selo moga dede, gde sam provodio raspuste. Ništa posebno, par kuća, njive, jedna stara česma. Ali kada dođem tamo, nešto mi se smiri u grudima. Prepoznajem svaki put, znam gde se zemlja spušta ka potoku, znam kako miriše seno u avgustu. I ako jednog dana odem daleko, znam da ću se sećati baš tih sitnica, a ne velikih i važnih stvari. Rodni kraj se i pamti kroz male stvari.

Mislim da ljubav prema rodnom kraju ne bledi zato što nije obična ljubav. To je deo onoga što jesmo. Kao što ne možemo da zaboravimo svoje detinjstvo, ne možemo ni zemlju u kojoj je to detinjstvo proteklo. Možemo da je napustimo, ali ona nas ne napušta. Zato i kažem da takva ljubav ne bledi, ona samo čeka da je se setimo, i čim je se setimo, vrati se cela.

Ideja iza sastava: Tema je shvaćena kroz povezanost rodnog kraja sa detinjstvom i identitetom, sa naglaskom na odlazak mladih u inostranstvo. Glavna poruka je da ljubav prema rodnom kraju ne bledi jer je deo onoga što jesmo. Povezano sa Šantićevom “Ostajte ovde” i ličnim sećanjem na dedino selo.