Čovek se najbolje upozna kada izgubi sve

Kada gubitak oslobodi čoveka straha

Obično mislimo da nas gubitak slomi. I jeste tako, često nas obori na zemlju. Ali ima i nešto čudno u tome. Kada čovek izgubi sve, izgubi i strah. Više nema šta da brani, nema šta da izgubi, pa se odjednom pokaže onakav kakav nikada nije smeo da bude dok je imao. Mislim da se tu najbolje vidi ko je zaista.

Najbolje to vidim u “Hajduk Stanku” Janka Veselinovića. Stanko je miran čovek, oženjen, ima svoje, ne traži nevolju. Ali kada mu Turci ubiju najmilije i otmu mu sve što je voleo, on više nije onaj plašljivi čovek koji se sklanja. Gubitak ga je oslobodio. Ode u hajduke i postane nešto što sam za sebe verovatno nije ni slutio da može da bude. Dok je imao porodicu i mir, čuvao se i ćutao. Kada je ostao bez svega, izašla je iz njega snaga koju je strah dotad držao zatvorenu. Tek u gubitku se Stanko zaista upoznao, i mi sa njim.

Razmišljao sam zašto je to tako. Mislim da nas ono što imamo čini opreznim. Ko ima kuću, posao, ljude, taj ima i šta da izgubi, pa se povija i ćuti da ne naljuti nikoga. Strah od gubitka nas drži malim. A kada već izgubimo sve, taj strah nestane, i tek tada vidimo koliko smo zapravo mogli da budemo hrabri. Gubitak nije samo oduzimanje. On ume i da oslobodi.

Ima toga i u našim narodnim pesmama. Junaci koji su ostali bez svojih, bez doma, bez nade, idu u boj bez straha baš zato što više nemaju šta da čuvaju. Onaj ko nema šta da izgubi je najopasniji i najslobodniji čovek. To se ponavlja kroz celu našu istoriju, ljudi koje je gubitak učinio neustrašivim.

Ja, srećom, nisam izgubio mnogo u životu, mlad sam. Ali setim se kako sam se plašio da pišem za školske novine, jer sam strepeo šta će drugi misliti, da me ne ismeju. Onda sam jednom prelomio i pomislio, šta najgore može da bude. I kada sam prestao da se plašim da ću ispasti glup, odjednom sam pisao slobodnije nego ikada. To je sitnica u poređenju sa Stankovim gubitkom, ali mi je dala da naslutim istinu. Strah da nešto izgubimo nas drži zatvorene. Tek kada ostanemo bez tog straha, vidimo koliko smo zaista vredeli. Zato mislim da gubitak, koliko god boleo, ume da bude i čudna vrsta slobode.

Ideja iza sastava: Ugao je da gubitak oslobađa čoveka straha i tako otkriva snagu koju je strah dotad držao zatvorenu. Glavna poruka je da nas ono što imamo čini opreznim i malim, a kada izgubimo sve nestane i strah od gubitka, pa se pokaže ko zaista jesmo. Povezano sa “Hajduk Stankom” Janka Veselinovića i narodnom poezijom, plus lični primer straha od osude.