Čovek se najbolje upozna kada izgubi sve

Gubitak koji vraća čoveka sebi

Kada izgubiš sve, prvo pomisliš da je to kraj. A ponekad je to zapravo trenutak kada prvi put vidiš ko si bez svega što si imao. Mislim da gubitak ne mora samo da slomi čoveka. Ume i da ga vrati sebi, da mu pokaže šta je u njemu zaista vredno, a šta je bilo samo ukras.

U “Koštani” Bore Stankovića vidim deo te istine. Likovi tamo žive razapeti između onoga što žele i onoga što moraju, i kada izgube ljubav i mladost, ostaje im samo seta i ono što stvarno jesu. Hadži Toma, mladi Stojan, svi oni se nekako ogole kada im se sruše snovi. Kroz gubitak, kroz taj žal za prošlim, oni se otkrivaju, i sebi i nama. Sevdah u toj drami i jeste pesma ljudi koji su nešto važno izgubili pa tek onda osetili koliko je vredelo.

Razmišljao sam zašto je to tako, zašto se baš u gubitku najbolje vidimo. Mislim da je razlog to što nam stvari koje imamo daju lažnu sliku o nama. Mislimo da smo jaki jer imamo podršku, mislimo da smo dobri jer nas okolnosti ne iskušavaju. Kada to nestane, ostane samo gola istina. Kao drvo kome opadne lišće pa se vidi kakvo mu je stablo, ravno ili krivo.

Ima jedna stvar koju sam primetio i u svom okruženju. Moja baba je u životu izgubila mnogo, i muža i imanje i zdravlje. A nije postala gorka. Naprotiv, što je više gubila, to je bila vedrija i mirnija, kao da je svaki gubitak iz nje izvukao nešto čisto. Tek kada je ostala skoro bez svega, video sam koliko je zapravo jaka. Da je živela lako i bezbrižno, možda nikada ne bih saznao kakva je. Gubitak ju je pokazao u pravom svetlu.

Ne želim da kažem da treba želeti gubitak, to bi bilo glupo. Niko ne traži da pati. Ali ako nas već zadesi, vredi se setiti da nam taj gubitak nešto i daje, makar to bilo poznavanje samog sebe. Kada nam život uzme sve, ostane nam ono jedino što niko ne može da otme, a to smo mi sami, onakvi kakvi zaista jesmo. I tek tada se zaista upoznamo.

Ideja iza sastava: Drugi ugao na istu temu: gubitak ne mora samo da slomi, već ume da vrati čoveka sebi i pokaže mu šta je u njemu trajno vredno. Glavna poruka je da nas gubitak ogoli do istine. Povezano sa “Koštanom” Bore Stankovića i ličnim primerom babe.