Čovek se najbolje upozna kada izgubi sve

Kad ostane samo ono što jesi

Lako je biti dobar i smiren kada ti je sve u životu kako treba. Pravi čovek se vidi tek kada mu se sruši ono na šta je navikao. Kada ostane bez svega, bez imovine, bez sigurnosti, bez ljudi oko sebe, tada izađe na videlo ko je zaista. Mislim da je u tome puno istine.

Najbolje to vidim u Selimovićevom “Derviš i smrt”. Ahmed Nurudin je čitavog života bio ugledan, miran, siguran u sebe i u svoju veru. A onda mu uhapse brata i on ostaje bez tla pod nogama. Tek tada se vidi šta je on stvarno. Pod pritiskom, čovek koji je bio uzor počinje da radi stvari koje nikada za sebe ne bi pomislio. Gubitak ga je razotkrio. Sve ono što je o sebi mislio palo je u vodu kada je došlo iskušenje.

Mislim da je to zato što nas blagostanje nekako uljuljka. Kada imamo sve, ne moramo da biramo, ne moramo da pokazujemo karakter. Tek kada izgubimo, moramo da odlučimo da li ćemo ostati pošteni ili ćemo se slomiti. Kao kad neko ostane bez novca pa se vidi da li će ostati čestit ili će početi da vara. Granica se pokaže tek kad nas život pritisne uza zid.

I u istoriji mog naroda ima toga. U Andrićevim i u narodnim pričama vidimo kako ljudi koji su sve izgubili, dom, slobodu, najbliže, tek tada pokažu pravu snagu ili pravu slabost. Neki se slome, a neki tek tada postanu veliki. Gubitak ne stvara karakter, on ga samo otkriva, kao kada se skine maska. Ono što je bilo skriveno ispod udobnosti izađe na videlo.

Ja na sreću nisam izgubio mnogo u životu, mlad sam još. Ali sećam se kako sam se osećao kada smo se selili iz stana u kome sam odrastao. Izgubio sam svoju sobu, svoje društvo iz kraja, sve poznato. Tada sam prvi put video koliko zavisim od navika i koliko se teško snalazim bez njih. To je bio mali gubitak u poređenju sa onim o čemu pričaju knjige, ali mi je dao naslutiti istinu. Čovek sebe ne upozna dok mu je lepo. Upozna se kada mu se otme ono što je smatrao sigurnim. Zato gubitak, koliko god bio težak, ume da bude i najpošteniji učitelj.

Ideja iza sastava: Tema je shvaćena kroz ideju da gubitak otkriva karakter, ne stvara ga. Glavna poruka je da blagostanje skriva ko smo, a tek kada izgubimo sve moramo da pokažemo pravo lice. Povezano sa “Derviš i smrt” i ličnim iskustvom selidbe.