Knjiga koja me je promenila više nego što sam očekivao

Kako me je “Na Drini ćuprija” naučila da gledam dalje od sebe

Postoje knjige koje uzmeš da bi položio, a ostanu ti zauvek. Meni se to desilo sa Andrićevim romanom “Na Drini ćuprija”. Uzeo sam je sa nevoljom, debela je i deluje ozbiljno, a na kraju mi je promenila način na koji razmišljam o vremenu i o svom mestu u njemu.

Ono što je kod tog romana neobično jeste to da glavni junak nije čovek, nego most. Ljudi dolaze i prolaze, rađaju se i umiru, a ćuprija stoji. Kada sam to shvatio, nešto mi se prevrnulo u glavi. Mi mladi obično mislimo da je naš trenutak najvažniji na svetu, da su naši problemi ogromni. A onda čitaš o ljudima koji su živeli pre tri stotine godina na istom mestu, sa svojim mukama i radostima, i shvatiš da si ti samo jedan u dugom nizu. To me je nekako smirilo, ne uplašilo.

Posebno mi se urezala priča o Radisavu i njegovom stradanju na mostu, dok se most gradi pod prinudom. Teška je to scena i nisam je lako pročitao. Ali baš zbog nje sam prvi put ozbiljno razmišljao o tome koliko su ljudi pre nas pretrpeli da bismo mi danas živeli ovako kako živimo. Pre toga istorija mi je bila samo gomila datuma za kontrolni. Posle ove knjige istorija je za mene postala priča o stvarnim ljudima.

Promenilo me je i to kako Andrić piše o zajednici, o ljudima različitih vera koji žive jedni pored drugih oko te kapije na mostu. Nije sve idilično, ima tu i mržnje i sukoba, ali ima i običnog ljudskog suživota. Ja živim u manjem mestu i ranije mi se činilo da se tu ništa ne dešava i da je dosadno. Posle ovog romana počeo sam drugačije da gledam na svoju ulicu, na stare ljude na klupi, na priče koje pričaju. Svako mesto ima svoju ćupriju, samo treba primetiti je.

Nisam očekivao da će me jedna stara knjiga toliko prizemljiti. Mislio sam da je to štivo za profesore, a ispalo je da mi je nešto rekla o meni samom. Naučila me je strpljenju i tome da svet ne počinje i ne završava se sa mnom. To je velika lekcija za jednu lektiru.

Ideja iza sastava: Ovaj sastav temu shvata kroz “Na Drini ćuprija” i kroz ideju vremena i trajanja. Glavna poruka je da knjiga menja učenika tako što ga uči poniznosti i tome da svoje probleme vidi u širem kontekstu istorije i zajednice. Lično iskustvo života u malom mestu povezano je sa romanom.