Knjiga koja me je promenila više nego što sam očekivao

Susret sa Selimovićevim “Derviš i smrt”

Kada nam je profesorica zadala da pročitamo “Derviš i smrt”, iskreno nisam očekivao ništa posebno. Mislio sam da će to biti još jedna teška lektira koju ću prelistati noć pre časa i zaboraviti. Bio sam u krivu. Ta knjiga mi je ostala u glavi mnogo duže nego što sam planirao.

Ahmed Nurudin je čovek koji veruje da ima sve odgovore. Derviš, ugledan, smiren, siguran u svoju veru i u sebe. A onda mu uhapse brata. I tu počinje sve da se ruši. Ono što me je pogodilo nije sama priča o nepravdi, nego način na koji se taj sigurni čovek polako pretvara u nekog drugog. Borba za brata ga gura da i sam postane deo onoga što je mrzeo. Čitajući to, prvi put sam razmišljao o tome koliko lako svako od nas može da se promeni kada ga okolnosti pritisnu.

Ima jedna rečenica koju nisam mogao da izbacim iz glave: “Šta sam ja u ovom svetu?” Nurudin je sebi to postavljao, a posle nekog vremena sam i ja počeo. Ranije mi se činilo da znam ko sam i šta mislim o stvarima. Knjiga me je naterala da posumnjam u to. Shvatio sam da čovek često misli da je dobar samo zato što nikada nije bio iskušan. Dok ti ne dođe nešto teško, lako je biti pravedan i miran.

Najviše me je promenilo to što sam posle ove knjige drugačije gledao na ljude oko sebe. Pre sam brzo donosio sud, ovaj je takav, onaj je ovakav. Selimović pokazuje koliko je čovek zapravo složen i koliko se u njemu bori dobro i loše u isto vreme. Počeo sam da budem strpljiviji, da ne osuđujem odmah. To zvuči kao mala stvar, ali za mene nije bila mala.

Ne mogu da kažem da sam posle te knjige postao neki potpuno nov čovek, to bi bilo preterivanje. Ali nešto se pomerilo. Naučila me je da budem oprezan prema svojoj sopstvenoj sigurnosti, jer baš ta sigurnost je Nurudina odvela u propast. Očekivao sam dosadnu lektiru, a dobio sam knjigu zbog koje sam noćima razmišljao. Zato je i pamtim.

Ideja iza sastava: Tema je shvaćena kroz konkretno delo srpske/jugoslovenske lektire, “Derviš i smrt”. Glavna poruka je da nas knjiga može promeniti tako što nas natera da posumnjamo u sopstvenu sigurnost i da budemo manje skloni brzom osuđivanju drugih. Naglasak je na ličnoj promeni učenika, a ne na prepričavanju radnje.