Ako imamo srecu, treba da je sirimo oko sebe

Sreca nas obavezuje prema onima koji je nemaju

Postoji jedna stvar koju mi je tata rekao i koja mi je ostala u glavi. Kad sam se jednom žalio da nam ne ide bas najbolje, pogledao me je i rekao da imam krov, toplu sobu i tanjir pun, i da ima dosta onih koji ni to nemaju. Tada sam se malo postideo. Vremenom sam shvatio da iza tih reci stoji nešto vece. Ako imaš srecu, ne smeš da se praviš da je oni pored tebe nemaju. Ona te nekako obavezuje. Mislim da sreca nije samo dar, nego i odgovornost prema ljudima oko nas koji su prošli gore.

Tako razmišljam i kad citam Desanku Maksimovic, pre svega njenu pesmu “Krvava bajka”. Ona je mogla da cuti, da uziva u svom miru posle rata, da gleda svoja posla. Umesto toga, uzela je svoju rec, svoju sposobnost da pise, i dala je glas onim djacima iz Kragujevca koji su poubijani i koji vise nikad nista nece reci. To je za mene cista odgovornost. Desanka je imala dar i mir, a iskoristila ih je za one koji nemaju ni glas ni život. Njena pesma nije sebicna, ona ne slavi nju, ona pamti druge. Tako neko ko ima nešto vredno, u njenom slucaju talenat, vraca to onima kojima je gore nego njoj.

Mislim da to vazi i u sasvim malim, svakodnevnim stvarima. Moja škola je prošle zime skupljala odeću i hranu za jednu porodicu iz susednog sela kojoj je izgorela kuca. Ja sam doneo jaknu koja mi je već bila mala, i iskreno, prvo sam to uradio jer su svi nosili nesto. Ali kad sam video oca te dece kako dolazi po pakete, cutljiv i postiden, nešto mi se prevrnulo u grudima. Shvatio sam da to što ja imam toplu jaknu i krov nije nešto sto sam zaslužio vise od tog coveka. Prosto sam imao srece da se rodim gde sam se rodio. A kad imaš tu srecu, najmanje sto možeš jeste da je malo prelijes na onog ko je nije imao.

Ima ljudi koji kažu da svako sam kuje svoju srecu i da ne duguju nikom nista. Razumem odakle to dolazi, ali se ne slažem. Niko od nas nije sam zaslužio sve sto ima. Zdravlje, porodicu, mir u zemlji, to su stvari koje smo dobili a nismo ih zaradili. A ono sto si dobio na poklon, najpostenije je da i sam dalje poklanjaš. To nije neka velika filozofija, to je obicna pristojnost.

Zato srecu ne dozivljavam kao nagradu koju sam smem da pojedem, nego kao nešto sto mi je dato pod uslovom da je ne zadržim celu za sebe. Desanka je svoj mir pretvorila u pesmu za pobijene djake. Moja škola je svoje viskove pretvorila u toplu zimu za jednu porodicu. Ja sam od male jakne nešto naucio. Sreca koju imam nije samo moja da bih u njoj uzivao, ona je i dug prema onima koji su prošli teže. I taj dug se vraca jedino tako sto se deli dalje.

Ideja iza sastava: Ugao je sreca kao odgovornost i dug prema onima kojima je gore, a ne kao zaslužena nagrada. Glavna poruka je da ono sto smo dobili na poklon (zdravlje, mir, porodicu) treba da delimo dalje, jer nas obavezuje. Lektira je Desanka Maksimovic i “Krvava bajka” (dar pretvoren u glas za nemocne), uz primere ocevih reci i skolske akcije pomoci.